Vernici danas proslavljaju veliki i značajni praznik – PREOBRAŽENjE GOSPODNjE – Otac Zosim ima više snažnih poruka za vas!

Vernici danas proslavljaju veliki i značajni praznik – PREOBRAŽENjE GOSPODNjE – Otac Zosim ima više snažnih poruka za vas!

Preobraženje Gospodnje je jedan od najvažnijih crkvenih praznika i jedan od dvanaest velikih Gospodnjih praznika. Slavi se 6. avgusta po starom kalendaru, a mi ga proslavljamo 19. avgusta.

Taj dan se proslavlja trenutak kada se prvi put Hristova božanska priroda učinila vidljivom. Na Preobraženje, u crkvi se osvećuje grožđe i deli narodu u znak zahvalnosti Bogu na plodovima za ishranu. U krajevima gde nema grožđa, osvećuje se drugo voće, kao na primer jabuke. Pošto je praznik uvek u vreme Velikogospojinskog posta, na taj praznik je također propisan post. Počeci bogoslužbenog praznovanja ovog praznika vezani su za period od 6 – 8 veka i Omilije Svetih Otaca na ovaj svetli praznik. Već u osmom veku praznik je proslavljan na celom hrišćanskom istoku.

Po Mateju, treće godine svoga propovedanja, Isus Hristos povede svoje apostole Jakova, Petra i Jovana u planinu Tavor. Isus se u toku naredne noći preobrazi pred njima i postade kao svetlost. Te noći se apostolima prikazaše i proroci Mojsije i Ilija i začu se glas Božiji, koji apostolima reče da nikad ne gube veru u Njega i Njegovog Sina.

Preobraženje je posvećeno Hristovom preobraženju na gori Tavor, kada je najavljeno stradanje i slava sina božijeg. Jednoga dana, treće godine propovedi na zemlji, Isus na molitvu povede apostole Petra, Jakova i Jovana na goru Tavor.

Dok se molio, njegovo lice se izmeni i zasija kao sunce, a odeća postade sjajna i bela kao sneg, kaže Biblija. Tako se on preobrazi pred njima, čime se prvi put božanska priroda Isusova učinila vidljivom.

Na ikoni Preobraženja predstavljen je Isus Hristos na gori u beloj odeći, okružen svetlošću, sa Ilijom i Mojsijem. Dok ih blagosilja iz njega se širi svetlost. Na desnom vrhu stoji Mojsije i drži tablice Zakona, na levom prorok Ilija. Ispod planine leže trojica učenika, Petar, Jakov i Jovan.

Preobraženje Gospodnje je u pravoslavlju poznato i kao ljetnje Bogojavljenje, jer su se i tada, otvorila nebesa i začuo glas Boga Oca. Veruje se da se, uoči praznika, na nebu otvaraju „Božja vrata“ na kojima se pojavljuje sam Gospod i ispunjava želje.

Preobraženje uvek pada u vreme Gospojinskog posta. Zato je praznična trpeza uvek posna, obogaćena ribom i vinom.

U crkvama, na kraju svetih liturgija, osveštava se grožđe i deli narodu, u znak zahvalnosti Bogu na plodovima koje daje zemlja, a u krajevima gde nema grožđa, drugo voće.

Brojni su hramovi posvećeni ovom prazniku, u mnogim mestima održavaju se vašari.

Na Preobraženje se preobražava list u gori i kamen u vodi, lišće počinje da žuti i opada, a voda biva hladnija. Na Preobraženje se i nebo, u gluvo doba noći, tri puta preobražava.

Žene uoči Preobraženja vežu crveni ili beli konac oko ruke i pomisle želju. Ako se konac ne prekine u toku dana, želja će se ispuniti.

Danas se čuvajte od nečastivih i zlih sila

Danas iako je blag dan gde vernici poste, suzdržavaju se od mrsne hrane, telesne strasti, loših misli i dela. Oni koji su protiv vera, protiv Boga njima je ovaj dan posebno jako važan jel upravo danas rade na nečistim stvarima, pravljenje drugom nedaće, bolesti, zavist neke vrste, pa idu čak i do najvećih magijskih rituala.

Mnogim vernicima su zatvorene oči kada je ova tematika u pitanju, jel se namerno navode da ne spoznaju i da veruju da ne postoje, to je uostalom i cilj sotone da ljudi ne veruju u njega, kako bih što lakše, bolje i više duša prigrabio. Vodite računa braćo i sestre vrag vreba gde čak i ne pomišljamo da može biti!

Poslednji dan za kupanje u rekama

Svaki praznik i njegovi običaji vezani su i za godišnje doba. Zato se u narodu obično kaže da od Preobraženja uglavnom više nema velikih vrućina.

U narodu se slavi Preobraženje kao prelaz iz letnjeg u zimski period, kad vazduh i voda postaju hladniji, lišće počinje da žuti i sve u prirodi što je do tada bujalo polako vene.

Već oko Preobraženja prolaze nesnosne vrućine i vreme postaje hladnije, naročito noću. Zbog te promene u prirodi nastala je u narodu izreka: „Preobraženje je, preobražava se i gora i voda„.

Takođe se nekad verovalo da je Preobraženje poslednji dan za kupanje u rekama.

Ne treba spavati, plakati i dan provesti u kafani

Prema rasprostranjenom verovanju, na ovaj dan se ne radi, takođe, na ovaj dan ne treba preko dana spavati, jer ko tada odspava, preobraziće se, pa će cele godine biti dremljiv.

Nije dobro ni da neko plače jer će plakati cele godine, a ni da ljudi ceo dan provedu u kafani – da im ne pređe u naviku i da ne postanu raspikuće.

Ali ono što obavezno treba učiniti jeste da prvi put probate grožđe.

Na ovaj dan se strogo posti, a u šumadijskim selima je običaj da se pričešćuju u crkvi.

Veruje se da ako je na ovaj dan lepo vreme, sledeće godine neće biti dobra letina.

Ako imate bilo kakva pitanja za Oca Zosima možete nam pisati na dole navedeni kontakt i Otac Zosim u najbržem roku odgovoriće vam na pitanje.

Protojerej Zosim

OkO NaS

admin

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.