PISMO NA SAMRTI JEDNOG ČOVEKA – Poruka je poslata našoj dr.Vahidi kako bi poruku prenela vama. „LjUBAV KAO SMISAO ŽIVOTA“!

PISMO NA SAMRTI JEDNOG ČOVEKA – Poruka je poslata našoj dr.Vahidi kako bi poruku prenela vama. „LjUBAV KAO SMISAO ŽIVOTA“!

Stalno izlazim na „bis“ zbog poruka koje mi često pišete. Međutim, ova poruka ne traži odgovor. Zapečatila je i pitanja i odgovore, za sva vremena.

„Draga Vahida,

Kada kažeš da ljubav daje smisao životu, potpuno si u pravu.

Nažalost, što bi rek’o rahmetli Toma, ja sam dotakao dno života. U pravom smislu te riječi. Posljednjih godinu dana, svako jutro kad se probudim, prva misao koja mi prođe kroz glavu je: još jedan dan.

Da skratim priču. Karcinom pluća metastazirao je na mozak i nema mi spasa. Dijagnosticiran je prije pet godina.

Zašto ti ovo pišem?

Zato što čitam tvoje statuse i zato što vidim da neke priče iz inboxa prenosiš dalje. Želim da preneseš i moju priču. Ne želim da izazovem sažaljenje, zato i šaljem tebi da objaviš, jer nikada ne spominješ imena. Ovako ću ostati dosljedan sebi, a možda mogu pomoći nekima koji ovu priču budu čitali.

Dakle, kada si napisala da ljubav daje smisao životu, kao da sam odahnuo. Konačno sam spreman da zaklopim oči. Zauvijek.

Imam 39 godina, univerzitetsku diplomu, akademske titule i objavljene radove u svjetskim časopisima. Mojim ambicijama nije bilo kraja. I… volio sam nju, jednu jedinu i ispustio da mi isklizne kroz prste, kao da nisam imao rijetku vrstu dragulja, nego obični pustinjski pijesak u rukama. Od tada, moj život je bio posvećen njoj i sve svoje uspjehe poklanjao sam njoj. Naravno, ona to nikad nije saznala. Nadao sam se da hoće. Živio sam za nju i to je mom životu davalo smisao kada sam shvatio da ću umrijeti.

Sada, kada na kraju svog života pogledam unazad, shvatam da sam živio kroz privremenost. Čitajući tvoj status, kao da sam postao malo iznenađen što sam shvatio da je ono  što je bilo najvrednije u mom životu i čemu sam dopustio da isklizne bez  imalo borbe, bilo upravo moj život.

Da li sam pokušavao da je vratim? Nisam! Što iz kukavičluka, što iz ponosa, što iz sujete…

I sada, još uvijek zaveden nadom, plešem u susret smrti, ali ono što želim da kažem jeste da vi, koji budete čitali moju priču, ne dopustite da živite isprazne živote. Kasno sam shvatio da je ljubav vrednija od bilo kakvih diploma, medalja, statusa… Da je vrednija i od samog života. I vi, za razliku od mene, plešite u susret životu.“

Vaša DR.SC Vahida Djedovic

OKO NAS

admin

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *