JEDINI AMIŠI U SRBIJI – JOVANA I KRISTOFER BEZ STRUJE I SAVREMENE TEHNIKE! Oboje su napustili grad i sada žive ovako!(VIDEO)

JEDINI AMIŠI U SRBIJI – JOVANA I KRISTOFER BEZ STRUJE I SAVREMENE TEHNIKE! Oboje su napustili grad i sada žive ovako!(VIDEO)

Nekima su interesantni, dok mnogi na ovakav način života gledaju s predrasudama.

Kristofer i Jovana su jedini amiši u Srbiji: Žive bez televizora i savremene tehnologije

Naime u selu Mali Drenovac kod Aleksinca, živi jedna, za naše društvo, neobična porodica. Misle, izgledaju i oblače se drugačije. Žive bez struje i novih tehnologija. Nekima su interesantni, dok mnogi na ovakav način života gledaju s predrasudama.

Ništa nije teško kad čovek zna šta želi i zašto to želi. Oni nisu imali dilemu. Želeli su život na selu, u skladu sa verom i prirodom. Interesantno je da ne potiču iz porodice amiša, već su se sami odlučili na takav život. Kristofer je godinama u Americi živeo u amiškoj zajednici.

Ovde u Malom Drenovcu planiram da živim slično kao amiši u Americi. Čuvam ovce, imam ih 40 komada, i obradio sam 15 hektara. Naša vera je hrišćanstvo, žena ne sme da seče kosu, mora da nosi maramu, ne može da nosi pantalone kao muškarac. Mi nemamo ikone, slavu, mi samo slavimo Boga – objašnjava Kristofer Petrović.

KJrtistofer i Jovana – Jedini Amiši u Srbihji

Kada je došao u Srbiju, upoznao je Jovanu, koja tada nije znala ništa o takvom načinu života.

Mislim da mi je to nekako bilo usađeno od malih nogu. Oduvek sam želela da živim u porodici gde ima puno dece, da živim na selu, da imam svoje konje. Venčali smo se pre četiri godine, ali sam ja pet meseci pre toga krenula dublje da razmišljam o svemu tome. Nekako nisam mogla da živim dva života. Trebalo je da se odlučim – ili za život na selu ili život u centru Vrnjačke Banje. Pitala sam se da li ću nekada želeti da se vratim. Samo sam presekla – kaže Jovana Petrović.

Neki je osuđuju, neki ne. Najbitnije je, kažu, biti iskren prema sebi i drugima.

Amiši sami donose odluku da li će ostati u zajednici ili će je kasnije napustiti. Na pitanje kako vide budućnost svoje dece – da li će ih podržati šta god da odluče, Kristofer odgovara:

Kada deca imaju 18 godina, to je kraj. Ja imam 18 godina da ih učim, posle toga je gotovo.

Nedostaje im zajednica, a nekad su, kažu, pomalo usamljeni. Iskušenja će uvek biti, a u šali dodaju da su i amiši samo ljudi, pa možda i oni negde greše.

Slobodan Mančić

OkO NaS

admin

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.