HUMANITARNI RAT JE NAZIV TAJNOG PROGRAMA PENTAGONA ZA POROBLjAVANJE NEPRIJATELjA – EVROPE – Zvaničnici SAD tvrde da su program prvi put isprobali nad Srbijom 1999!

HUMANITARNI RAT JE NAZIV TAJNOG PROGRAMA PENTAGONA ZA POROBLjAVANJE  NEPRIJATELjA – EVROPE – Zvaničnici SAD tvrde da su program prvi put isprobali nad Srbijom 1999!

U “humanom” ratu se ne puca u ljudstvo, ali se živa sila onesposobljava infrazvukom, a vojna tehnika takozvanim superlepkom i manje surovim sredstvima. Preživeli mogu samo da polude, oslepe, ogluve ili sve to zajedno, a opekotine se čak i ne računaju, mnogi oboljevakju od novih bolesti a smrtnost je utrostručena…!

3D drone satellite view of entagon building Washington DC USA
/Zgrada Pentagona

Dobiti rat, a pri tome ne izazvati ničiju smrt, cilj je tajnih programa na kojima vredno rade ‘humani‘ stručnjaci iz Pentagona.

 Više nije reč o tome da se ratuje, već da se održi mir, američki mir, kao što je pre 2000 godina postojao rimski mir – pax romana. U tom cilju, tehnika kojom eksperimentišu Amerikanci obuhvata, između ostalog, zaslepljujuće lasere, predajnike infrazvuka, adhezivna – lepljiva sredstva, koja su sposobna da zalepe avion za poletnu stazu i maziva, rasturena po putevima, radi sprečavanja napredovanja oklopnih jedinica. Dodajmo još ovome i holograme, trodimenzionalne slike projektovane na oblacima, koje prikazuju defilovanje vlastitih snaga, radi obeshrabrivanja neprijateljske vojske ili skretanja njihove pažnje.

    Ovaj nepotpuni arsenal sredstava nema veze sa tradicionalnim psihološkim ratom gde se stanovništvo ubeđuje da je agresor prijatelj i oslobodilac. U slučaju Pentagona, reč je o tačno definisanim taborima gde protivnik raspolaže savremenom tehnikom kojom rukuje motivisano ljudstvo. Budući da u ‘humanom ratu’ ne dolazi u obzir da se puca u ljude, valjalo je izmisliti različita tehnička sredstva radi njihovog neutralisanja, ne nanoseći im pri tome ni najmanju ozledu.

Elektro kolaps

   Po ljudima iz rukovodeće strukture Pentagona, neutralisanje neprijateljske pozadine i prekidanje svake veze između nje i fronta i pozadinsko blokiranje svih fabrika naoružanja, električnih centrala i radio-TV predajnika, predstavlja važan segment nove doktrine. Oni kažu: ‘Ukratko, valja zaustaviti sve aktivnosti na neprijateljskoj teritoriji. U tom cilju, predvideli smo čitavu gamu informatskih virusa, predajnika mikrotalasa i generatora elektromagnetnih impulsa, sposobnih da ometaju ili razore elektromagnetnesisteme koji obavljaju upravljačku i kontrolnu funkciju u fabrikama, centralama i drugim bitnim mestima’.

    Danas više praktično ne postoji nijedno preduzeće čije se poslovanje ne oslanja na izvestan sistem elektronskih kola koja služe kako za regulisanje rada određenih mašina, tako i za upravljanje zalihama ili za rad pri finalizaciji proizvoda. Čim se ta elektronika stavi van upotrebe, fabrika zadugo prestaje sa radom. Sigurno je da će protivnik biti najosetljiviji na kvarove nanete njegovim električnim centralama i na blokiranje komunikacijskih mreža. Budući da se čitav život jedne zemlje danas oslanja na električnu energiju i veze, ako se potpuno ili samo delimično liši ta dva elementa, to će biti dovoljno, smatraju u Pentagonu, da se neprijateljska zemlja prisili na kapitulaciju.

 U očekivanju tih usavršenih sredstava, već postoje rešenja koja omogućavaju ozbiljno ometanje proizvodnje električne energije bez koje integralna kola ne mogu funkcionisati. Iz Pentagona su naveli primer napada na Srbiju 1999. gde kažu: ‘Za vreme NTO kampanje protiv Miloševića, obasuli smo električne centrale u Srbiji milionima malih karbonskih vlakana. Ta vlakna su, izazivajući na sve strane kratke spojeve, dovela do brojnih zastoja u distribuciji električne energije, što je sprečilo srpsko delovanje protiv – vazdušne odbrane čiji radari i sistemi za nišanjenje zavise od električne energije. Nato zločinci iz Pentagona propustili su ovde da kažu da se nijedan vojni radar  bilo koje vojske ne napaja iz električne mreže, već vojska ima svoje generatore i da su tada bez struje ostali, pre svega, civili.

Ubitačna frekvencija

   Vrh istraživačkog tima Pentagona takođe spominje oružje nad kojim se dugo bdelo između 1980. i 2003. godine. Reč je o cevi za emitovanje infrazvuka. U pitanju su zvučne vibracije čija je frekvencija, budući ispod 20 herca, nečujna za ljudsko uvo. Kao sve vibracije, i one mogu dovesti u rezonansu svako električno kolo čija je vlastita frekvencija identična. To je klasičan slučaj sa prozorima koji iznenada zavibriraju pri prolasku podzemne železnice ili nekog većeg vozila pored kuće.

    Međutim unutrašnji organi u telu, posebno organi za varenje, imaju prirodnu frekvenciju od nekoliko herca. Ako se ton te frekvencije uputi ka stomaku, ovaj ulazi u rezonancu i počinje da oscilira sa rastućim amplitudama. Mučnina, vrtoglavica i povraćanje su neizbežni i ne treba ništa bolje od toga da se neko onesposobi za borbu. Otuda dosta stara ideja da se generatori zvuka donesu na bojno polje. Za njih se unapred zna da ne predstavljaju ništa komplikovano. Na primer, dugačka cev orgulja je vrlo pogodna – zna se da u orguljama kratke i uske cevi proizvode oštre zvukove, dok krupne cevi proizvode vrlo duboke zvukove, a kad se proizvedu dublji od tih ‘vrlo dubokih‘, dobija se infrazvuk.

    Problem nastaje jer su za emitovanje od par herca (1 herc = 1 oscilacija u sekundi) potrebne cevi čija se dužina meri desetinama metara. Sem toga, kao i svaka akustična vibracija, infrazvuk je teško usmeriti. Znači, trebalo bi doneti cev sasvim blizu neprijatelja, što je utoliko veća nepogodnost ukoliko neprijatelj nije nimalo raspoložen da odgovara anđeoskim oružjima, već mnogo pre mitraljezima i raketnim bacačima. Ipak, Pentagon je na putu da pronađe manji predajnik koji može da rasprostire intenzivne infrazvuke. Njihovi stručnjaci kažu: ‘Ne treba zaboraviti da je neprijatelj u slučaju napada obavezan da se približi našim linijama i tako se nađe u dometu generatora. U ovom slučaju, iskustva iz Beograda se delimično mogu pozitivno oceniti, jer su neki kvartovi očišćeni zahvaljujući izloženosti infrazvuku !!??’

Laserski topovi

    Za uzvraćanje napada sa velikih rastojanja, Pentagon je predvideo laserske snopove. O tome jedan od generala iz Pentagona kaže: ‘U pitanju je oprema koja je raširena u industriji i dobro poznata po svom dejstvu. Zna se da ne treba neposredno gledati u laserski zrak jer to može izazvati definitivno slepilo. U praksi, dovoljno je raspolagati snopovima koji vrlo brzo osciliraju gore-dole i levo-desno, i njima možete ‘ciljati’ teren širine nekoliko stotina metara. Ritam koji mi danas postižemo kod optičkih sistema lasera, broji se na hiljade u sekundi, međutim, treba izbeći teške povrede protivničke žive sile, dovoljno je da ona bude trenutno zaslepljena i onesposobljena. Stvarno, ‘humanost’ na delu.

    To nam ostavlja dovoljno vremena da protivnika gađamo lepljivom mrežom iz koje nema spasa, ili ga zasipamo velikim uljanim kuglama koje ga sprečavaju da vidi i čuje, ali ne i da diše. Biti potopljen u sapunsku penu može ličiti na šalu, ali to ovde nije slučaj, jer je reč o gustoj, lepljivoj emulziji, vrlo uspešno testiranoj.

    Pošto je pešadinac postao nepokretan, ostaje napad na ratnu tehniku prema kojoj ne treba imati nikakvog obzira. Na prvom mestu je optički laser koji oslepljuje sve vrste detektora na vojnim vozilima (pojačivači svetla za vožnju noću, optičke video kamere, uređaji za nišanjenje i upravljanje artiljerijskom vatrom i drugo). U nastavku ove hipotetičke operacije, general iz Pentagona pominje laserske munje koje na moždane frekvencije utiču potpuno dezorijentišuće.

Nuklearni terorista

Pentagon i njegovi brižljivi stručnjaci uveliko se bave onemogućavanjem svakog nuklearnog terorizma – napada na nuklearna postrojenja. U ovom slučaju, biće dovoljno preplaviti ugrožena mesta specijalnom penomkoja se strenutno stvrdnjava, pa da se ukoče i teroristi i njihov plen. Nema, dakle, opasnosti od razmene vatre, u okruženju gde se pretpostavlja da postoje radioaktivni proizvodi.

    Pena je sačinjena od lepljive smole koja se polimerizacijom u dodiru sa vazduhom stvrdnjava i čija je čvrstina dovoljna da, kao okovima, ščepa onoga koji je sa njom pogođen. Ona podjednako prijanja za kožu i tkanine, zidove ili nameštaj – njena efikasnost ravna je efikasnosti paukove mreže. Onaj ko se nađe u toj lepljivoj smesi, ne može više mrdnuti ni malim prstom, što isključuje i najmanji pokret u cilju bekstva ili uzvraćanja bilo kakvog otpora.

    Sve u svemu, teroristi i neprijatelji svih vrsta treba da pripaze – američka imperija je spremna da pripremi i uzvrati udarac, i to krajnje humano, nema šta, jer ovo je XXI vek.

Mi u Srbiji smo osetili svu njihovu milosrdnu humanost.

Takst T.M.

OKO NAS

admin

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.