DANAS JE VELIKI DAN ZA HRIŠČANSTVO – SLAVE SE SVETA BRAĆA ĆIRILO I METODIJE – ONI SU ZASLUŽNI ZA MNOGA DELA PA I SLOVENAČKO PISMO!

DANAS JE VELIKI DAN ZA HRIŠČANSTVO – SLAVE SE SVETA BRAĆA ĆIRILO I METODIJE – ONI SU ZASLUŽNI ZA MNOGA DELA PA I SLOVENAČKO PISMO!

Ćirilo i Metodije (grč. Κύριλλος και Μεθόδιος, stsl. Кѷриллъ и Меѳодїи) su bili solunska braća koji su opismenjavali Slovene i širili hrišćanstvo na prostoru Velikomoravske kneževine i Panonije. Rođeni su u Solunu (Ćirilo je rođen 827. ili 828. godine, a Metodije je rođen 815. ili 820. godine).

Značajan je njihov doprinos u kulturnom napretku Slovena. Prvo slovensko pismo, po imenu glagoljica, napravili su Ćirilo i Metodije. Njihovi naslednici u prosvetiteljskom radu su bili njihovi učenici, koji su predano nastavili aktivnosti na polju prosvetiteljstva. Pravoslavna crkva je Ćirila i Metodija proglasila svecima, slave se 24. maja. Naučili su slovenski dijalekt jer je lokalno stanovništvo u njihovom okruženju bilo slovenskog porekla. Ime njihovog oca je bilo Lav. Po zanimanju je bio visoki vizantijski vojni zapovednik. Oca su izgubili kada je Ćirilo imao oko 14 godina, te je, jedno vreme, brigu o njima vodio manastir Teoktistos. Njihova majka se zvala Marija i misli se da je bila slovenskog porekla. Lav i Marija imali su osmoro dece, a Ćirilo je bio njihovo najmlađe dete.

Kada su Ćirila krstili dali su mu ime Konstantin, dok je Metodijevo ime po krštenju bilo Mihail. Imena Ćirilo i Metodije su dobili kada su se zamonašili u Turskoj. U Solunu su proveli najveći deo svoje rane mladosti. Ćirilo je rastao i obrazovao se na carskom dvoru. Diplomu je stekao na filozofskim i teološkim studijima. Po završetku studija radio je kao bibliotekar Aja Sofije, odnosno crkve Svete Premudrosti u Carigradu. Isto tako, bio je učitelj carigradske visoke škole. Metodije je nakon školovanja postavljen za upravnika arhontije, koja se nalazila na istoku Makedonije. Delovanje i zasluge Ćirilo je poznavao hebrejski i arapski jezik, pa je zahvaljujući tome bio u članstvu vizantijskog poslanstva u arapskom kalifu, u Samari 851. godine. Doprineo je poboljšanju odnosa Vizantije i abasidskog kalifata. Zajedno sa nekoliko arapskih teologa je sudelovao u raspravama koje se tiču principa Svete Trojice. Godine 856. Metodije je otišao da živi u manastiru na planini Uldag na prostoru Male Azije.

Odluku o napuštanju posla na položaju arhonta doneo je uvidevši razna politička i crkvena previranja u svom okruženju. Nakon nekog vremena, u isti manastir, je došao i njegov brat Ćirilo. Pismo koje su koristili se zvalo glagoljica. Iz ovog manastira su, 860. godine po želji Patrijarha Konstantinopolja Fotijusa i cara Mihaila III, poslani u misionarstvo radi sprečavanja širenja judaizma na prostoru južne Rusije, tačnije među tursko-tatarske Hazare. Misija se smatra neuspešnom, jer je posle određenog vremena judaizam postavljen za nacionalnu religiju. Kada su se vratili iz misije u Rusiji Ćirilo je radio na mestu nastavnika filozofije carigradske visoke škole. Metodije se vratio u manastir i tamo je postao iguman. Nakon dve godine od misije u Rusiji solunska braća su se primili nove misije vezane za Slovene. Na misiju su poslani od strane cara Mihaila. Moravski knez Rastislav i njegovo poslanstvo su uočili potrebu za sveštenicima i episkopima kojima bi zadatak bio propovedanje hrišćanstva i slovenskog jezika, pa su reagovali kod cara Mihaila.

Ova misija solunske braće bila je mnogo teža od prethodne. Poslani su među Slovene čijom državom je vladao knez Rastislav, a njegova je zamisao bila da na ovaj način ojača svoju vlast i stabilnost u državi, te da se tako uspešno odupire svakom mogućem uticaju izvan njegove države. Trebalo je ojačati samostalnu moravsku crkvu koja će biti sačinjena od domaćeg sveštenstva, s upotrebom sopstvenog liturgijskog jezika. Vizantija je, zbog toga, poslala Ćirila i Metodija koji su se za ovaj zadatak dobro pripremili. Jedan od najvažnijih zadataka bilo je Ćirilovo sastavljanje prvog slovenskog pisma, nazvanog glagoljica. Na jezik Slovena su preveli neke od važnijih crkvenih knjiga. Tako je nastao prvi slovenski književni jezik i tada su postavljeni temelji slovenske književnosti. Knez Rastislav ih je primio 846. godine. Svojom uspešnom misijom stvorili su brojne neprijatelje koji su ih podmuklo napadali.

Neprijatelji su za glavni argument protiv solunske braće uzeli trojezičnu teoriju koja se bazira na postojanju samo tri sveta jezika koja se mogu upotrebljavati za vršenje verskih obreda, a to su grčki, latinski i hebrejski. Tri godine su boravili u Moravskoj, a onda su krenuli na put kako bi se Metodije zamonašio. U Panoniji su odsedali na dvoru kneza Kocelja, kojeg su detaljno uputili u svoj rad vezano za slovensku crkvenu knjigu. Ćirilo i Metodije su vremenom imali sve veći broj svojih učenika. U Veneciji su vodili tešku polemiku sa neistomišljenicima. U međuvremenu je car Mihailo umro, a na tron je došao Vasilije I Makedonac. Iz Venecije su braća otišla u Rim. Papa Hadrijan ih je svečano primio. O njihovom radu papa je zauzeo pozitivan stav. Ćirilo i Metodije nose zasluge u postavljanju temelja slovenske pismenosti. Kraj života i smrt Prilikom posjete Rimu Ćirilo se ozbiljno razboleo. Bez mogućnosti oporavka umro je za kratko vreme. U Rimu je i sahranjen, u crkvi Svetog Klimenta. Mošti su mu položene u betonski sarkofag i od tada su mesto hodočašća velikog broja Slovena. Na njegovom grobnom mestu na nekoliko spomen–ploča od mermera su istaknute mnoge reči zahvalnosti za predan prosvetiteljski rad i doprinos Slovenima.

Tu se nalaze zahvalnice Rusa, Slovenaca, Čeha, Bugara, Ukrajinaca i mnogih drugih. Metodije je nastojao da bratove mošti prenese u Solun, međutim papa je to odbio. Kada je Metodije stigao u Panoniju napadnut je od strane latinskih sveštenika da je jeretik. Otišao je u Moravsku. Tamo je Rastislava sa vlasti zbacio sinovac Svetopluk. Metodije je pozvan na sinod od strane lokalnih biskupa, a onda su ga osudili i smestili u tamnicu, iz koje nije izašao nešto više od dve godine. Godine 873. po papinom nalogu su ga oslobodili iz tamnice. Slovensku liturgiju su zabranili. Zahvaljujući velikoj angažovanosti Metodija slovenska liturgija se uveliko proširila po celoj Moravskoj. Po tom osnovu je u Rimu protiv Metodija podignuta optužnica. Godine 879. mu je uručen poziv po kojem je morao da ode kod pape da se pravda. Slovensko bogosluženje je potvrđeno bulom „Marljivost tvoja“ od strane pape Jovana VIII, 880. godine. Dve godine kasnije slovensko bogosluženje je potvrđeno i od carigradskog patrijarha Fotija. Metodije je preveo Bibliju na slovenski jezik.

Kada je umro u Moravskoj su ponovo zabranili slovensku liturgiju, a mnogi njegovi učenici su prognani. Njihova dva učenika, Kliment i Naum su sastavili pismo koje je nazvano ćirilica. Rusi, Bugari, Makedonci, Ukrajinci, Česi i Slovaci slave dan Svetih Ćirila i Metodija kao kulturni Dan slovenske pismenosti i kulture. Pravoslavni narodi svake godine obeležavaju 24. maj kao crkveni praznik Sveti Ćirilo i Metodije.

Protojerej Zosim

OKO NAS

admin

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.