AKSIOZNOST ZAŠTO SE POJAVLjUJE I KAKO SPREČITI – Na ovu temu piše psiholog Prof. Dr. Snežana Mišković! Prvi deo

AKSIOZNOST ZAŠTO SE POJAVLjUJE I KAKO SPREČITI – Na ovu temu piše psiholog Prof. Dr. Snežana Mišković! Prvi deo

Naš psiholog Prof. Dr. Snežana Mišković otkriva na novu mentalnu bolest pod nazivom Aksioznost.

 U prvom delu Dr. Miškoviš otkriće nam detalje javljanja  aksioznosti a u drugim naslovima govoriće nešto više na ovu temu.

Anksioznost se može javiti u raznim oblicima i ispoljiti se na različite načine. Na primer, anksioznost se može ispoljiti kroz napade panike, sve vrste fobija (agorafobija, strah od paukova, visine itd.), generalizovanu anksioznost (tzv. preteranu brigu), zdravstvenu anksioznost (tzv. strah od smrti i bolesti), opsesivno – kompulzivni poremećaj (stalno ponavljajuće zastrašujuće misli i rituali koje osoba sprovodi da bih umanjila strah), socijalna anksioznost (strah od javnog nastupa, stidljivost u komunikaciji), nesanicu (problem da se zaspi, plitak san, rano buđunje i sl.), posesivnost, seksualne probleme (erektivna disfunkcija, prerana ejakulacija, anorgazmija), psihosomatske tegobe (problemi sa varenjem, tenzione glavobolje, visok krvni pritisak, povišen holesterol, astma, čir itd.) itd. Iako svi navedeni poremećaji izgledaju kao veoma različiti u njihovoj osnovi stoji isti uzrok – anksioznost.

Šta je anksioznost?

Aksioznost je neprijatno stanje strepnje, odnosno strašljivog isčekivanja da će se nešto loše desiti. Osoba očekuje neku opasnost i ima doživljaj da neće moći da se zaštiti od te opasnosti ili da će teško podnositi njene posledice. To bi bila fenomenološka definicija anksioznosti, odnosno definicija koja opisuje kako se anksioznost ispoljava.

Zašto se anksioznost uopšte javlja?

Anksioznost je simptom, signal, alarm koji govori da osoba nije više u stanju da potiskuje, supresuje, trpi i kontroliše neka osećanja koja je do tada potiskivala. Osećanja koja osoba nastoji da kontroliše, odnosno supresuje mogu biti: strah, tuga, bes, bespomoćnost i sl. Anksioznost je samo signal da osoba više ne može da potiskuje. Osećanja koje osoba nastoji da potisne su zaostavština različitih trauma koje je osoba imala tokom života.

U osnovi jednog simptoma može ležati niz sličnih traumatskih iskustava. Na primer, osoba ima strah od otvorenog prostora, to je simptom u čijoj osnovi je strah od gubitka ili narušavanja personalne emocionalne granice. Kada je granica narušena osoba oseća strah ili paniku. U osnovi ove vrste straha može ležati niz trauma zlostavljanja (emocionalnog, seksualnog ili fizičkog), odnosno situacija u kojima je zaista bila grubo narušena emocionalna granica te osobe i osoba se osećala ugorženo, nesigurno i bespomoćno, bez mogućnosti da se odbrani. Telo (mozak) pamti takve situacije i kasnije reaguje na sve situacije koje podsećaju na mogućnost da osoba opet bude bespomoćna i nezaštićena. Tada se aktivira ankisoznost kao alarm.

Anksioznost postoji dok god osoba potiskuje i nastoji da kontroliše anksioznost i ostala osećanja. Anksioznost se i javlila zato što je osoba previše potiskivala osećanja koja su posledica traumatskih iskustava i sada više nema kapacitet da to nastavi. To je kao da svaki put umesto da bacite đubre vi ga ćušnete pod tepih do momenta kada ispod tepiha nema više mesta i neprijatni miris počinje da se širi oko vas.

Kako se osloboditi anksioznosti?

Anksioznost opstaje dok god se opiremo njoj i drugim neprijatnim osećanjima. Jedini način da se rešimo anksioznosti je da prestanemo da joj se opiremo i suočimo se sa njom bez otpora i analize. Znači dok god pokušavamo da kontrolišemo anksioznost ona kontroliše nas. Buda je rekao: “Ono čemu se opireš to postaješ”.

Moram napomenuti da je Aksioznost moderna nova bolest i da se uglavnom javlja osobama u periodu 0d 12 do 27 godine života. Mada aksioznost se javlja i kod starijih osoba ali u jako maloj količini. Kod mladih je jako izražena.

Nastavak o ovoj modernoj novoj psihološkoj bolesti, možete pročitati u narednom naslovu. Zdravi mi bili. Vaša Dr. Sneža.

OKO NAS

admin

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.